Poseta Nemačkom sindikatu ver.di

Krajem marta 2016. godine na inicijativu i u organizaciji Sindikata komunalaca Beograda, komunalne firme grada Beograda bile su u poseti najznačajnijem sindikatu Nemačke ver.di.

Sindikat ver.di ima 2.000.000 članova i obuhvata 1000 delatnosti. Poseduje svoju poslovnu zgradu u kojoj danas radi 600 ljudi.

Beogradsku delegaciju od tridesetak ljudi, činili su većinom predstavnici Samostalnog sindikata ali delom i predstavnici poslovodstva preduzeća:

• JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“
• JKP GSP „Beograd“
• JKP „Beogradske elektrane“
• JKP „Gradska čistoća“
• JKP „Infostan“
• JKP „Ada Ciganlija“
• JKP „Pogrebne usluge“
• Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda J.P
• JPKP „Lazarevac“
• JKP „Mladenovac“

Nakon niza sastanaka koji su održani u poslovnoj zgradi sindikata ver.di gde su predstavnici dva sindikata razmenili svoja iskustva na polju sindikalnog delovanja, a uz pomoć domaćina Rolanda Trempera, predsednika za javna preduzeća Branderburga i Berlina održani su i pojedinačni sastanci tri najveća beogradska komunalna sistema sa srodnim komunalnim preduzećima u Berlinu. Tako je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ posetilo berlinski vodovod i kanalizaciju („Berliner Wasserbetriebe”).

Razgovori su bili više nego korisni, razmenjena su sindikalna iskustva, ali su komunalci grada Beograda mogli da dobiju i odgovore na pitanja iz stručnih oblasti od svojih kolega iz berlinskog komunalnog sistema.

Vlasnička struktura

1999. godine „Berliner Wasserbetriebe” delimično je privatizovan. Sve do oktobra 2012. godine Grad Berlin je imao 50,10% akcija, dok su privatne kompanije RWA i Veolia (ranije poznata kao Vivendi) imale podjednak deo akcija od 24.95%.

Privatizacija se pokazala kao loše rešenje za građane Berlina. Ulaskom privatnog kapitala, tokom godina, cene vode i kanalizacije su samo rasle a građani postajali sve nezadovoljniji.

Zato je Grad Berlin doneo odluku da berlinski vodovod i kanalizaciju vrati u ruke države pa je krajem oktobra 2012. godine prvo otkupio akcije kompanije RWA a u novembru 2013. godine i preostale akcije kompanije Veolia. Tako je Grad Berlin povećao svoje učešće u Berlinwasser Group sa 50,1% na 100% vlasništva.

Kao posledica preuzimanja vlasništva od strane grada Berlina početkom 2014. godine smanjena je cena pijaće vode za 16,5%, od 2015. godine cena odvođenja fekalnih voda za 6,5% i odvođenja atmosferskih voda za 4,5%.

Od glavnog korporativnog cilja se nije odustalo, snabdevanje grada kvalitetnom vodom za piće pokazujući posvećenost i osećaj odgovornosti uz korišćenje moderne tehnologije proizvodnje i odvođenja otpadnih voda.

Tarifni sistem

Tarifa za pijaću vodu sastoji se iz dva dela, osnovne naknade i kvantitativne naknade (utrošena voda u m³). Osnovni deo naknade, iskazan na dnevnom nivou, naplaćuje se prema veličini vodomera. Za manje prečnike vodomera osnovna naknada zavisi od potrošnje vode (m³), dok kod većih vodomera količina potrošene vode ne utiče na naknadu već je iskazana kao fiksna, prema prečniku vodomera. To praktično znači, što veći vodomer, viša je i osnovna naknada.

Drugi deo naknade odnosi se na utrošenu vodu po 1 m³ i iznosi 1,694 €.

Cena odvođenja otpadnih voda viša je od cene za pijaću vodu i iznosi 2,307 € za fekalnu kanalizaciju i 1,744 € za odvođenje atmosferskih voda, koja se obračunava po m² površine sa koje se odvode atmosferske vode.

Na deo tarife za pijaću vodu obračunava se PDV od 7% kao i na hranu dok odvođenje otpadnih voda ne podleže obračunu PDV-a.

Fakturisanje i gubici u sistemu

„Berliner Wasserbetriebe” štampa svega 300.000 faktura godišnje. Domaćinstva mogu, tokom godine, da vodu i kanalizaciju plaćaju akontativno dok konačan obračun dobijaju samo jednom godišnje u zavisnosti od rasporeda čitanja.  Privreda se očitava češće iz razloga konstantne kontrole potrošnje. U ovom preduzeću ne postoji potreba za uslugom angažovanja spoljne firme radi štampanja računa i njihove ekspedicije. Sve se radi u okviru preduzeća.

Potrošnja vode u Berlinu je u proteklom periodu drastično smanjena (40%). Jedan od razloga je visoka cena vode u periodu privatizacije ali i povećanje svesti potrošača o vodi kao prirodnom resursu.

Gubici u sistemu iznose svega od 3-5%; nelegalnih potrošača ima ali je njihov broj zanemarljiv.

Zaposleni

Posle pada berlinskog zida 1989. godine, a nakon izvršenih priprema 1992. godine je došlo do gašenja dva odvojena preduzeća vodovoda i kanalizacije istočnog i zapadnog Berlina i nastalo novo preduzeće „Berliner Wasserbetriebe”. Shodno tome, broj radnika je morao da bude prilagođen potrebama jednog preduzeća. Od početnog broja radnika (8.000), nakon spajanja, u proteklim godinama došlo je do postepenog smanjenja tog broja pa tako danas  „Berliner Wasserbetriebe” ima 4.500 zaposlenih.

Trećinu zaposlenih čine žene i dosta se polaže na njihova prava.

Prosečna starost zaposlenih je 47 godina. Predstavnici berlinskog vodovoda ističu da je tačno da firma tokom proteklih godina „stari“, i da bi je trebalo više podmladiti novim snagama ali jednako podsećaju i na važnost iskustva.

Dualni sistem obrazovanja u Nemačkoj podrazumeva da učenici, pored prisustvovanja nastavi, pohađaju praksu u preduzećima iz delatnosti za koju se obučavaju, u trajanju od tri godine. Takav način obrazovanja doprinosi boljem osposobljavanju budućih kadrova i izboru najboljih pojedinaca za odgovarajuća radna mesta u preduzeću.

Savet potrošača

Preduzeće je prepoznalo potrebu za stalnom saradnjom sa potrošačima pa je tako osnovalo Savet potrošača, koji redovno zaseda baveći se temama koje se tiču kvaliteta usluga i drugim pitanjima vezanim za uredno vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. Mesta članova u Savetu potrošača nisu plaćena, organizovana su na volonterskom principu, ali traže aktivno učešće njegovih članova. Uslovi za članstvo u Savetu potrošača su prebivalište u Berlinu, da nisu zaposleni u „Berliner Wasserbetriebe” kao i nepripadnost političkoj partiji.

U želji da vodu iz berlinskog vodovodnog sistema više približe potrošačima, „Berliner Wasserbetriebe” je, pre više godina, na tržište izbacio aparat za gaziranje vode iz sistema, koji se može kupiti ili iznajmiti. Naime aparat je povezan sa dovodom vode a biranjem opcije sa manje ili više gasa, potrošač dobija gaziranu vodu. Mnoga preduzeća, pa i domaćinstva u Berlinu imaju instaliran ovaj uređaj.