RSIK 2018, Bečići – Povratak u mladost
Mi nismo obična ekipa. Mi smo bili prava ekipa pre devet godina, kada se od nas nije očekivalo ništa manje od finala! Bile smo mlade, tek se zaposlile u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, na početku karijere. Kretale smo tada u utakmice, kao i u život. I onda udaja, pa deca, karijera i sve nove i nove obaveze. Naše vreme se tada uklapalo u životne norme. Proletelo je tih devet godina. Proleteli su naši dani. Bar tako se mislilo, a tako je i izgledalo. Kao, igra više ne pripada našoj generaciji. Neozbilјno je. Sada se naša deca igraju. Igra je njihova, a ne naša.
Ipak, onog dana kada se neko setio da bismo mi ponovo mogle predstavlјati JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ na Sportskim radničkim igrama kao ženska odbojkaška ekipa i kad je do nas doprla ta ideja izgledalo je nestvarno. Mi???
A onda je nešto blјesnulo u očima. Pokrenuo nas je izazov. Možemo li? Hoćemo li? I samo taj jedan dan je bio dovolјan da se usaglasimo, da se dogovorimo i da krenemo u poduhvat. Mi smo spremne, mi hoćemo, mi možemo! Uraaaa!
Bože, šta se toga dana desilo sa tim ženama! Podmladile se, procvetale, razigrale se, blistaju i kao i pre devet godina ženski se sašaptavaju, nešto se dogovaraju. Određuju taktiku!
U ekipnim sportovima dobro raspoloženje je veoma važno, a mi smo to imale. Svi za jednu – jedna za sve! Zajedništvo je bilo toliko očigledno da su nas počeli prozivati da se takmičimo i u odbojci na pesku, košarci, trčanju, plivanju, stonom tenisu, pikadu, strelјaštvu… Pogledale bismo se i pristajale. Takmičile smo se, pobeđivale, ređe i gubile, ali ostale pune entuzijazma i volјe. Išle smo i bodrile i druge učesnike Igara, navijale za naš „BVK“, radovale se svakom poenu, svakom atraktivnom potezu.
Navijale smo, a i za nas su navijali. Ekipa je osećala kako je ovo navijanje uzdiže i nosi u neko posebno raspoloženje koje tera na neviđeno zalaganje. A u moru utisaka ne može a da se ne pomene kultura sportskog navijanja. Za svaku pohvalu. A princip je prost: bodriš svoje, a ne vređaš rivala! Svaki aplauz je tražio još bolјe, još lepše i još korisnije za ekipu. Tako se zatvarao krug: za igru se dobije aplauz, a za aplauz još više igre. Borile smo se koliko god smo mogle. I više, čini se.
Pobedile smo godine!
Mi smo koleginice na poslu i profesionalno sarađujemo, naravno, ali ovo ovde u Bečićima je demonstracija empatije, lјubavi i poštovanja. Izgradili smo odnose razumevanja, ito svako za svakoga. Kada se bar deo ovakvog odnosa, kao što je naš, prenese i na obavlјanje poslovnih obaveza onda je to pun pogodak!
Zato, drage kolege i koleginice, vidimo se na sledećim Sportskim radničkim igrama. Ima šta da se vidi, ima šta da se nauči, ima šta da se doživi!
A godine – neka malo pričekaju!
Imamo utakmicu!
By Jelena Radović
